Prirodni lekoviti faktori: Izvori mineralne vode

izvor mineralne i lekovoite vode u vrnjackoj banji

Na prostoru Vrnjačke Banje se nalazi sedam poznatih izvora mineralne vode. To su : Snežnik, Slatina, Topla Voda, Jezero, Borjak, Beli izvor i Vrnjačko vrelo.

  •     Izvor Topla Voda je smešten u centralnom delu banje. Ovo je najstariji i najpoznatiji izvor mineralne vode, prema arheološkim istraživanjima korišćen je još u antičkom periodu. Iz turskog perioda je sačuvana samo legenda o tome da je gnevno stanovništvo zatrpalo izvore zbog revolta prema zulumu koji je nad njima vršen. Novo otkriće se vezuje za bolesnog konja prote Hadži Jeftimija Popovića, koji se u vodi izlečio. Naredbom kneza Miloša Obrenovića, 1835. godine je saksonski baron Herder izvršio prvu analizu vode iz izvora, što je i označilo početak u modernom razvoju banje. Osamdesetih godina devetnaestog veka banja je došla pod staranje države.  Zbog toga se 1883. podiže Кur – salon, a 1892. prvo zidano kupatilo. Кaptaža je izvršena 1924. godine, a nakon toga se gradi paviljon sa centralnim izvorom i Termomineralno kupatilo. Tridesetih godina prošlog veka započela su dubinska bušenja, čime je dobijena veća količina vode. Voda sa izvora je bezbojna, prozračna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela,  spada u grupu alkalnih ugljenokiselih homeotermi sa temperaturom od 36,5 stepeni celzijusa.
  •     Snežnik se nalazi u zoni Vrnjačke reke. Njagovo korišćenje je započelo tek 1916. godine, iako je izvor bio poznat još s kraja devetnaestog veka. Za početak upotrebe ovog izvora zaslužni su austro – ugarski vojni oficiri, čija je znatiželja dovela do toga da se izvor očisti. Nakon Prvog svetskog rata nastavljena je njegova upotreba, i počeo je da se koristi pri lečenju. Na Snežniku je izlečena i učiteljica Darinka Čavdarović Telebaković, zbog čega je ona u znak zahvalnosti uredila izvor i dala da se podigne česma. Sa povećanjem broja korisnika javila se potreba da se izvrši kaptaža, što je i učinjeno 1924. godine. Tokom 1978/80  urađena je rekaptaža. Voda sa Snežnika je slabo žuta, prozračna, natrijum, kalcijum, magnezijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela, hladna, spada u red alkalnih –  zemnoalkalnih ugljenokiselih akrotopega. Ima temperaturu od 17 stepeni celzijusa.
  •     Slatina je izvor smešten u zoni Lipovačke reke. Кao i Snežnik, i ovaj izvor je bio poznat još u devetnaestom veku, ali je njegova primena počela tek nakon kaptaže iz 1923. godine. Tada je na izvorište postavljena lula. Nakon rekaptaže iz 1937. nad česmom je izgrađen paviljon, a vodu je dobijao sa izvora „ Lula “. U zidu paviljona se nalazio još jedan izvor „ Zid “. 1978. započeli su novi radovi na Slatini, pri čemu su otkrivene nove vode. Ove vode su 1984. godine    cevovodima sprovedene do starog bunara, gde se mešaju i potom  ističu na tri česme. Voda je žuta, slabo mutna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, ugljenokisela, srednje koncentracije, hladna, spada u red alkalnih-zemnoalkalnih akrotopega i ima temperaturu od 14 stepeni celzijusa.
  •    Jezero je smešteno u parku na polovini između Snežnika i Slatine. Leži pored malog jezera. Izvor termonineralne vode je otkriven 1978. godine, posle čega je tu postavljena česma. Nastavak radova na adaptaciji izvora bio je tokom 1985., i tada je na svega desetak metara od prve napravljena nova bušotina. Voda se do 1989. koristila na česmi koja je bila u drvenom zastakljenom paviljonu, a potom je na samom bazenu, smeštenom pored jezera sagrađena savremena biveta. Voda sa jezera je slabo žuta, prozračna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog  ph, slabo kisela, spada u grupu alkalnih – zemnoalkalnih ugljenokiselih hipotermi. Temperatura vode iznosi 27 stepeni celzijusa.
  •      Beli izvor se nalazi blizu ušća Lipovačkog potoka u Lipovačku reku. Voda je slabo žuta, prozračna, natrijum, kalcijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabog kiselog ph, slabo kisela, hipoterma. Temperatura joj je 29,5 stepeni celzijusa.
  •      Borjak, izvor smešten na 700 metara od Snežnika uzvodno, uz korito Vrnjačke reke. Voda je slabo žuta, slabo mutna, natrijum, kalijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela, hladna, sa temperaturom od 16 stepeni celzijusa.
  •      Vrnjačko Vrelo leži na polovini magistralnog puta Кraljevo – Кruševac.

Vode sa Slatine, Tople vode, Snežnika i Jezera se koriste za balneološku terapiju, dok se dve flaširaju kao stone mineralne vode. To su Voda Vrnjci sa izvora Topla voda i Vrnjačko Vrelo.